Ceo je Istok okupan njegovim sjajem
zbog kog će u red stati Sever i Jug,
dok mračni Zapad kulira. Još bi da ljubi noć.
Lepo je tu, u bašti. Svako se nada smokvi,
sav željan da je liže i kad ne uzvraća.
Svako bi da se sklupča, da lista knjigu o Papi
i topi pepermint vlažnim damarom jezika.
Vazduh je tako gust da tuga veje iz njega
kao kad noću iz mora izroni podmornica
jer joj istekne rok pa prodaju mornare.
Njihova lica su tupa, spljoštena odnazad.
Za doručak će vetar. Jelo lako i preteško
dok cvetovi ga ne svare da nosi polenov prah.
Svetlost tumara svetom. I crv i dijamant.
Ako je svemir prestar, nije prenaseljen.
